Мапирање загађења ваздуха атмосферским честицама у времену блиском реалном у Новом Саду коришћењем података са сензорских мрежа и статистичко/физичког моделовања

Број уговора:	VI-501-2/2022-35в-11
Назив програма/пројекта за који су добијена средства:	Мапирање загађења ваздуха атмосферским честицама у времену блиском реалном у Новом Саду коришћењем података са сензорских мрежа и статистичко/физичког моделовања
Контакт особа	др Милош Давидовић, научни сарадник
	davidovic@vin.bg.ac.rs

Кратак опис пројекта/програма, са периодом реализације и циљем који је постигнут његовом реализацијом,

Сензорске мреже представљају основу за многе правце позитивног и одрживог развоја, омогућавају приступачну и ефектну дигиталну трансформацију, са применама које се крећу од стриктно регулисаних области па све до „Интернета ствари”. Сензорске мреже уопште, а посебно сензорске мреже за праћење аерозагађења нуде нове могућности у метрологији, као што су колокација, on-the-fly калибрација и самокалибрација мерних инструмената, као и детекција и праћење флуктуација и епизода загађења које су засноване на брзо доступним подацима. Међутим, да би подаци о загађењу ваздуха честицама осим што су доступни били и поуздани, потребне су строго научно засноване метролошке процене сензорских мрежа, процена пропагације мерне несигурности и опште процене перформанси као и нови приступ коришћењу информација и података у вези са појединачним сензорима и њиховим интеракцијама у мрежи како би био успостављен адекватан систем метрологије честичног аерозагађења.

У оквиру овог пројекта су коришћени подаци са мреже које је реализатор пројекта Институт Винча поставио за потребе реализације пројекта као и постојећих мрежа (станице које припадају националној, регионалној и локалним мржама за праћење аерозагађења и индекса квалитета ваздуха), а које прате честично аерозагађење на територији града Новог Сада са крајњим циљем континуираног креирања мапа аерозагађења атмосферским честицама у времену блиском реалном. Акценат је стављен на утврђивање метролошке следљивости постојећих мрежа и у оквиру пројекта новоуспостављене мреже сензора, као и на мапирању аерозагађења у времену блиском реалном. Подаци о аерозагађењу у Новом Саду су упоређени са неколико градова у Србији у којима је подносилац пријаве већ учествовао у успостављању и метролошкој процени сензорских мрежа. Технолошку основу овог предлога пројекта чини неколико пројеката у којима Институт Винча учествује или координира, међу којима издвајамо H2020 VIDIS, “VIRTUAL CENTRE FOR DISTRIBUTED ATMOSPHERIC SENSING FOR REDUCTION OF POLLUTION PRESSURES” бр. 952433 у оквиру  програма Европске уније за истраживање и иновације ХОРИЗОНT 2020 (https://vidis-project.org/), као и пројекат у сарадњи са УНИЦЕФ Србија, Development and Implementation of Calibration and QA/QC procedures for Low-cost Sensors Network under UNICEF`s Serbia pilot initiative “Schools for Better Air Quality”. На овом пројекту је био ангажован мултидисциплинарни тим са широким искуством у области предлога пројекта. Тим су чинили истраживачи из Института Винча (Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду) којим је руководио др Милош Давидовић, и заменик руководиоца др Милена Јовашевић-Стојановић.

Резултати добијени реализацијом пројекта/програма

Као што је дефинисано предлогом пројекта проблем ниске временске резолуције података о аерозагађењу честицама на територији Новог Сада је решаван коришћењем података са мреже које је реализатор пројекта Институт Винча поставио на територији Новог Сада, а која може да покрије до 20 локација од интереса на територији града Новог Сада уз асимилацију података са постојећих мрежа (станице које припадају националној, регионалној и локалним мрежама за праћење аерозагађења и индекса квалитета ваздуха). У тренутној имплементацији користи се 10 локација, од којих свака има редундантност у погледу броја сензора као и сензоре са метролошком следљивошћу.

Увид у квалитет података који могу дати новопостављена мрежа сензора за праћење квалитета ваздуха у Новом Саду

Метролошка следљивост мреже сензора Института Винча

Шематски приказ процеса колокације и трансфера калибрације. Адаптирано за случај калибрације у 2 корака

Калибрациони извештај за уређај 0CDC7E3EB5C8 на локацији 1

Дијаграми у временском домену и дијаграм расејања PM1 калибрисаног мерења и PM1 SEPA референтног мерења, за период усредњавања од 1 сат. Калибрациона формула је дата са: y = -3.345744800342861 + 1.0833940305907062x. Модели су развијени са 526 опсервација, и R2 износи 0.880. Интервали поверења за, слободни члан: [-4.31295 – -2.37854], линеарни члан: [1.04913 – 1.11766], p-вредности: 0.00 и 0.00 редом.

Дијаграми у временском домену и дијаграм расејања PM2.5 калибрисаног мерења и PM2.5 SEPA референтног мерења, за период усредњавања од 1 сат. Калибрациона формула је дата са: y = 0.13303321158381198 + 0.7180246010466957x. Модели су развијени са 527 опсервација, и R2 износи 0.889. Интервали поверења за, слободни члан: [-0.79744 – 1.06351], линеарни члан: [0.69628 – 0.73977], p- вредности: 0.78 и 0.00 редом.

Дијаграми у временском домену и дијаграм расејања PM10 калибрисаног мерења и PM10 SEPA референтног мерења, за период усредњавања од 1 сат. Калибрациона формула је дата са: y = 4.085406907139235 + 0.7718675152980181x. Модели су развијени са 537 опсервација, и R2 износи 0.770. Интервали поверења за, слободни члан: [2.27826 – 5.89256], линеарни члан: [0.73603 – 0.80771], p-вредности: 0.00 и 0.00 редом.

Пример следљивости резултата за све 3 фракције са а) локације 2 и б) локације 7. Детаљан опис локација је дат у секцији Новопостављена мрежа сензора Института Винча, развијена уз подршку H2020 VIDIS пројекта

Слике приказују праћење дугорочно калибрисаног инструмента са Х2020 ВИДИС инструментом који је коришћен за успостављање сензорске мреже. Могуће је увидети одлично поклапање резултата у све 3 фракције на обе локације, са изузетком изражених тренутних врло високих вредности сигнала. Овакве неправилности сигнала се једноставно могу отклонити методама усредњавања или отклањања outlier-a. Ове методе су разматране у радовима проистеклим током реализације пројекта, и описани су касније у документу.

Тестирање уређаја

Додатно уређаји су тестирани кроз колокацију са инструментима лабораторијског квалитета. Оваква врста кампање је рађена на неколико локација, и то локација у близини улица Данила Киша, локација Новосадског сајма и локација Руменачка.  Детаљније, коришћени су инструменти оптички мерач величина честица, TSI Optical Particle Sizer- OPS 3330 који је преносив и прецизaн уређај за мерење броја аеросолних честица дијаметра од 0,3 до 10 микрометара. Резултат мерења су концентрација честица и расподела величине честица, која се може добити са временском резолуцијом од једне секунде (1 Нz). OPS користи технологију бројања појединачних честица за мерење честица од 0,3 до 10 µм у 16 канала подесивих величина, а у спроведеним кампањама канали су подешени тако да се као крајњи резултат добија податак о стандардним фракцијама суспендованих честица (PM₁, PM_2.5 и PM₁₀). Друга врста инструмента која је коришћена симултано TSI OPS 3330 за кампање мобилног мониторинга је TSI NanoScan SMPS 3910. Овај уређај је мерач величина наночестица (10-300 nm)  и садржи компактан спектрометар заснован на принципу електричне покретљивости. Слика 1 приказује ова два инструмента, као и експерименталну поставку унутар возила за мобилни мониторинг.

Коришћена комбинација инструмената даје увид у концентрацију респирабилних честица са веома високом резолуцијом од једне секунде (до једне минуте) у опсегу 10 нанометара до 400 нанометара и са резолуцијом од једне секунде у опсегу од 300 нанометара до 10 микрона, у великом броју канала (преко 20). На овај начин су прикупљени подаци за процену просторних варијација загађујућих материја у формату који не би био ни на који начин изводљив са традиционалним стационарним мерењима.

Новопостављена мрежа сензора Института Винча, развијена уз подршку H2020 VIDIS пројекта

У другом кораку реализације је утврђено до 20 локација од интереса за континуирано праћење  аерозагађења честицама на територији града Новог Сада, на којима су постављени чворови сензорске мреже. При спровођењу овог дела пројекта су коришћена и искуства из обимне кампање мобилног мониторинга која је већ делом спроведена на широј територији града Новог Сада, а делом финансирана у оквиру Јавног позива 2021. Након успостављања рада ове мреже су вршене и додатне кампање мерења на одабраним локацијама помоћу опреме лабораторијског квалитета, како би се обезбедила поузданост и одговарајући ниво поверења у резултате. Резултати очитавања сензора ће бити доступни у форми месечних извештаја на наменској веб страници пројекта.

Као што је дефинисано предлогом пројекта, извршен је увид у квалитет података које могу дати новопостављена и већ постојеће мреже за праћење квалитета ваздуха. За те потребе је најпре постављена мрежа уређаја са следећим карактеристикама. Уређаји Института Винча који су постављени су развијени у оквиру пројекта H2020 VIDIS који је подржао реализацију овог пројекта. Познато је да се респирабилне честице се могу на основу својих пречника поделити на више категорија:

– Ситније респирабилне честице могу се сврстати као фине, које обухватају све измерене честице до пречника 2.5µm (PM2. 5) и ултрафине које су део финих честица али само до пречника 100nm (PM0.1)

– Грубе респирабилне честице имају аеродинамички пречник у опсегу од 2.5µm до 10µm (PM10-2.5).

Уређај Института Винча развијен у кроз подршку пројекта ВИДИС и овог пројекта мери неколико величина и то концентрацију суспендованих честица у ваздуху у 3 фракције ( PM1, PM2.5, и PM10 ), температуру, влажност и притисак. Сви сензори су смештени у иновативно кућиште израђено технологијом 3Д штампе, опремљено вентилатором који активно подстиче струјање ваздуха кроз сензоре, побољшавајући на тај начин перформансе уређаја. Уређај у себи има уграђен и GPS модул који у сваком тренутку бележи своју локацију, па се VIDIS уређај може користити и за мобилни мониторинг, што представља један софистициран и иновативан приступ праћењу квалитета ваздуха. Кључна предност лежи у методама и моделима калибрације и обраде података. Кроз state-of-the-art технике калибрације, уређај постиже изузетну прецизност у мерењима честица. Ове методе омогућавају да измерене вредности буду што приближније оним вредностима које би се добиле мерењима на референтним станицама.

Први прототип 3Д штампаног кућишта уређаја који је потом постављен на локацијама у Новом Саду

Серија уређаја је потом постављена на пажљиво одабране локације у Новом Саду, које су наведене у табели испод. Локације покривају како локације са интензивним саобраћајем, тако и локације са ниским интензитетом саобраћаја, као и локације које су прикључене на даљински систем грејања и локације са великим бројем индивидуалних ложипта. На свакој од локација су постављени и додатни уређаји за трансфер калибрације. Уређаји за трансфер калибрације поседују исти тип сензора као и уређаји Института Винча, али су претходно прошли кроз дугорочни период калибрације на референтној станици те се могу користити за потребе метролошке следљивости.

Редни број Винчиног уређаја	Улица	GPS локација	Редни бројеви додатних инструмената за трансфер калибрације
01	Бате Бркића (Уређај уклоњен због негодоваа станара након 20так дана мерења)	45.252491798778934, 19.79624458313376	0CDC7E3EB5C8
02	Данила Киша	45.2492386111374, 19.8377781967417	0CDC7E3DCD5C
03	Данила Киша	45.24941692195483, 19.837284183191922	0CDC7E3EAF3C
04	Футошка	45.24890044234091, 19.829789196127997	0CDC7E3CC500
05, 06	Јована Коњовића	45.23743143519267, 19.783093015100572	0CDC7E3EBD08
07	Косовска	45.2582221079531, 19.84845111517538	0CDC7E3DED68
08	Народног фронта	45.239066749779234, 19.83822113571552	A848FA944AE4
09	Новосадског сајма	45.254193858451444, 19.827770417252616	349454002BC8
10	Округићева Петроварадин	45.24456934956418, 19.882823355384573	349454004864
11,12	Ширине I. Петроварадин	45.22847604312042, 19.89235516988263	0CDC7E3DAE70

Поређење података о аерозагађењу на територији Новог Сада са неколико градова у Србији

У четвртом кораку je предлогом пројекта предвиђено да се подаци о аерозагађењу у Новом Саду упореде са неколико градова у Србији у којима је подносилац пријаве Институт Винча већ учествовао у успостављању и метролошкој процени сензорских мрежа. На овакав начин просторно расподељени подаци отварају нове техничке могућности за анализу, као што је коришћење сателитских података у праћењу аерозагађења честицама.

Будући да рад на овом кораку реализације ослања на податке који су добијени у оквиру реализације подржавајућег пројекта са УНИЦЕФ Србија, следеће теме су договорене између Института Винча и УНИЦЕФ Србија.

– Comparison of UNICEF pilot low cost sensor network coarse and fine PM data to nearby automatic monitoring stations in state network: Observed correlations and levels

– Evaluation of calibration coefficients for PM2.5 and PM10 of UNICEF pilot network nodes in a long term collocation scenario

– Comparison of PM low cost sensor networks:UNICEF pilot network school in Western Serbia  v.s. Novi Sad network

Рад на овим договореним темама је у току, и по објављивању резултати ће бити доступни на наменској страници пројекта.

•  Могућност имплементације, односно коришћења резултата пројекта/програма

Резултати прикупљени током реализације пројекта су већ укључени као подршка истраживањима и реалитацији неколико текућих и отпочињућих пројеката као и радова на међународним и националним конференцијама, и то

• У оквиру пројекта Хоризонт 2020 VIDIS и центра “Virtual Centre  for Distributed Atmospheric Sensing for Reduction of Pollution Pressures” (2020-2023/4) (https://vidisproject.org/ ) којим координира Институт Винча, уз подршку престижних институција у области аерозагађења на светском нивоу (ENEA, https://www.enea.it/en Италија, NILU https://www.nilu.com/ Норвешка, и QUT https://www.qut.edu.au/ Australija) подаци добијени у оквиру овог пројекта ће бити коришћени за истраживања у оквиру пројектних тематских група. Такође пројекат је представљен у оквиру 2nd VIDIS Summer School[1]
• У оквиру 2^nd VIDIS Summer School представљен је рад Development and production of an enclosure for the low-cost air quality multi-sensor node using 3D printing approach аутора Vladimir Pavkov¹, Uzahir Ramadani¹, Franck René Dauge², Miloš Davidović¹, из институција ¹Vinča Institute of Nuclear Sciences – National Institute of the Republic of Serbia, University of Belgrade, Belgrade, Serbia, ²The Climate and Environmental Research Institute NILU, PO Box 100, 2027, Kjeller, Norway научни рад проистекао из реализације овог пројекта. У раду се детаљно описује методологија развоја кућишта за сензора за праћење аерозагађења имајући у виду разне захтеве које такво кућиште мора да испуњава, као што су оптималан проток изоркованог ваздуха, механичка издржљивост као и једноставност склапања и одржавања.
• У оквиру 2^nd VIDIS Summer School представљен је рад Anomaly detection techniques in time series data аутоа Uzahir Ramadani, Ivan Lazović, Miloš Davidović, Dušan Radivojević, Željko Ćirović, Milena Jovašević-Stojanović Vinca Institute of Nuclear Sciences, National Institute of Republic of Serbia, University of Belgrade у коме се разматрају алгоритми за детекцију аномалија у временским серијама засновани на приступима isolation forest-а и СТЛ декомпозиције
• У оквиру 2^nd VIDIS Summer School представљен је рад Application of Wang’s Land Use Regression Model for fine particles on Novi Sad, Serbia аутора Dmitrašinović, S.¹, Jovašević Stojanović, M.², Radonić, M.¹, Davidović, M.² у коме се испитује примењљивост европског land-use регресионог модела који је развио Wang на територији града Новог Сада
• У оквиру међународне ICNAA2023 конференције која је одржана у Бризбејну у Аустралији представљен је научни рад проистекао делом из овог пројекта под називом MOBILE MONITORING OF URBAN ULTRAFINE PARTICLES IN NOVI SAD, SERBIA аутора MILOŠ D. DAVIDOVIĆ¹, DUŠKA KLEUT¹, SAVERIO DE VITO², ALENA BARTONOVA³ and MILENA JOVAŠEVIĆ-STOJANOVIĆ¹. у коме се разматра неопходност додатних кампања мерења које могу дати увиде који иначе нису могући кроз уобичајене врсте мониторинга, као што је нпр. концентрације за здравље изузетно важних ултрафиних честица.
• У оквиру научног рада Dmitrašinović, Sonja, Jelena Radonić, Marija Živković, Željko Ćirović, Milena Jovašević-Stojanović, and Miloš Davidović. 2024. “Winter and Summer PM2.5 Land Use Regression Models for the City of Novi Sad, Serbia” Sustainability 16, no. 13: 5314. https://doi.org/10.3390/su16135314, приказан је развој сезонских ЛУР модела који се могу интегрисати са подацима из сензорских мрежа. Такође, развијени ЛУР модели могу помоћи у квантификацији разлика између сезонских нивоа загађења ваздуха и, последично, изложености загађењу ваздуха и утврђивању повезаности између сезонске дугорочне изложености и последично могућих ризика по здравље.
• Осим директног значаја резултата пројекта у академској заједници резултати пројекта који су јавно доступни могу бити коришћени и као улазни подаци за урбанистичке планове, анализе намена појединих локација нпр за изградњу, анализа квалитета становања у појединим деловима града, изградњу индустријских постројења, улазни подаци за студије у вези унапређења саобраћаја, зелених површина и шетачке зоне у Новом Саду, улазни подаци за епидемиолошке студије грађана Новог Сада, улазни подаци за планове квалитета заштите животне средине, улазни подаци за оптимизацију броја и распореда мерних места традиционалног мониторинга
• Подаци који су прикуљени током овде студије, у форми погодној за онлајн приказ као и резултати моделовања ће бити приказани на наменског веб страници пројекта[2]. Грађани на интерактивној мапи могу да виде податке о честичном загађењу са веома великом резолуцијом.Такође пројекат  даје нову димензију већ постојећим ГИС подацима за град Нови Сад о саобраћајној мрежи, катастру зеленила и сл.
• Извршена  студија усклађена је и са већим бројем циљева “Националног програма заштите животне средине” (“Службени гласник РС” 12/2010) и то:
  • Општи циљ – Унапређење система контроле квалитета животне средине,
  • Краткорочни и/или континуирани циљеви за област квалитета ваздуха и климатске промене кроз – Успостављање или унапређење система за мониторинг и имплементација одговарајућих информационог система.
  • Проблем мониторинга и информационих система сагледан је у поглављу 8.3, уз предлог реформи (8.3.2) и краткорочних, средњерочних и континуалних мера (8.3.3-8.3.5) у области мониторинга: испитивање и оптимизација станица за мониторинг, мониторинг по програму који доноси Влада (национални мониторинг), увођење аутоматског мониторинга амбијенталног ваздуха у највећим градовима и угроженим локацијама, даље проширење сопственог мониторинга загађивача и мониторинга емисије
• Додатно, реализација пројекта имаће репрекусије на неколико важних националних приоритета у Републици Србији, који су садржани у Националној стратегији одрживог развоја (Сл гласник бр 57/2008) пре свега развој инфраструктуре и равномеран регионални развој, заштита и унапређење животне средине као и укључивање грађана у процесе одлучивања (кроз лакшу достпуност података о загађењу путем веб портала).

•  Допринос пројекта/програма унапређењу стања у тематској области

Научни контекст реализованог истраживања и његов допринос је следећи. Загађењу у виду респирабилних честица се са правом последњих година посвећује већа пажња него другим загађивачима ваздуха како у спољашњој средини тако и у амбијентима  унутрашњег простора. У 2013-тој Међународна агенција за ризик од канцера  (IARC) је и загађење амбијентног ваздуха у спољашњој средини, a поред тога посебно и загађење амбијентног ваздуха у виду честица категорисала у групу 1 канцерогених супстанци, односно материја за које је доказано да су канцерогене за људе. Годишње просечне концентрације финих честица мање од 2.5um у аеродинамичком пречнику (ПМ2.5) су скоро 2-3 пута веће од смерница СЗО у многим градовима Европе. Реализацијом ове студије се стекао увид у праву слику честичног загађења на територији града Новог Сада, и тиме значајно унапредило стање у тематској области, како локално тако и на нивоу Србије.

Да би се у потпуности испунио потенцијал сензорских мрежа за праћење аерозагађења, потребна је и асимилација јавно доступних (отворених) података, уз наравно процену поузданости података (несигурности/мерне несигурности). Поуздани и репрезентативни подаци су од велике важности у доношењу одлука које се тичу здравља и квалитетне животне средине. Реализацијом ове студије се побољшао квалитет метролошке следљивости сензорских мрежа за праћење аерозагађења, што представља допринос и на нивоу европске/светске метрологије.

Осим наведеног ширег значаја резултата пројекта, значај имају и техничка решења која су проистекла из реализације пројекта а која се односе на проблематику калибрационих интервала за сензорске мреже који би били базирани на процени ризика нпр. кроз аутоматску детекцију аномалија, а притом се могу користити и за индиректни мониторинг инсталационог окружења сензора, као и за анализу утицаја “застарелости калибрације”. Такође, детекција дрифта сензора и стратегије за његово отклањање могу довести до продужења валидности калибрације, уз уштеде у времену и другим ресурсима.

•  Могућност даљег развоја пројекта/програма и његова одрживост

У погледу развоја научног доприноса резултати овог истраживања се даље могу проширити интердисциплинарно на следећи начин. На основу креираних мапа концентрација честица на подручју Ново Сада, а нарочито на појединим локацијама и деловима града где се буду утврдиле повећане концентрације,  моћи ће да се упореди броја здравих појединаца и особа са хроничним обструктивним болестима плућа (ХОБП) који већину времена проводе на посматраним локацијама.  Отварају се и даље теме за истраживања нивоа UFP у унутрашњој средини и процена изложеност грађана Новог Сада на фракције респирабилних честица у зависности од интензитета и врсте активности појединца. Такође се намеће питање детаљније анализе хемијске карактеризације респирабилних честица уопште, а нарочито фракције ултрафиних јер су подаци за наше подручје укључујући и Нови Сад често врло оскудни. Значајну подршку овим напорима ће пружити текући европски пројекти у којима је координаторска институција Институт Винча, Институт од националног значаја за републику Србију:

•           Хоризонт 2020 VIDIS пројекат и центар у фази оснивања  “Virtual Centre  for Distributed Atmospheric Sensing for Reduction of Pollution Pressures” (2020-2023/4) (https://vidisproject.org/ ) којим координира Институт Винча, уз подршку престижних институција у области аерозагађења на свестком нивоу (ENEA, https://www.enea.it/en Италија, NILU https://www.nilu.com/ Норвешка, и QUT https://www.qut.edu.au/ Australija).

•           Хоризонт Европа WeBaSOOP “Research Reinforcing in the Western Balkans in Offline and Online Мonitoring and Source Identification of Atmospheric Particles” (2022-2025) чија је реализација отпочела 1.7.2022, а којим координира Институт Винча и учествују Градски завод за јавно здравље Београд и Институт за рударство и метлургију Бор уз подршку престижних институција у области аерозагађења на светском нивоу CSIS Agencia Estatal Consejo Superior de Investigaciones Cientificas (www.csic.es), Environmental Geochemistry and Atmospheric Research (EGAR) група из IDAEA-е, Шпанија, NILU Norwegian Institute for Air Research (www.nilu.com) Норвешка, Универзитет Нова Горица, (UNG) са Center for Atmospheric Research UNG и Deakin University, Аустралија.

•           UNICEF Србија, Development and Implementation of Calibration and QA/QC procedures for Low-cost Sensors Network under UNICEF`s Serbia pilot initiative “Schools for Better Air Quality” (2021-2023)

Резултати пројекта, ће уз подршку пре свега VIDIS и WeBaSOOP пројекта бити коришћени у изради најмање једне докторске дисертације. У смислу даље континуиране употребне вредности пројекта пре свега за грађане Новог Сада, статистичке технике које ће бити употребљене у анализи мерења као и у анализи већ постојећих података који су доступни у времену блиском реалном (нпр. саобраћај) би се могле искористити не само за увид у тренутне концентрације честица у атмосфери и опасност од изложеност већ и за оквирну прогнозу аерозагађења честицама, зависно од доба дана, локације и интензитета саобраћаја.

Континуитет мерења у оквиру развијене мреже јефтиних сензора за атмосферске честице који ће се наставио и након завршетка пројекта, уз коришћење алата и процедура које ће се развити током реализације пројекта, укључујући и примену  метода фузије будућих инфраструктурни података, развијених модела као и података из регуларног мониторинга у оквиру на националних и локаних мрежа моћи ће да допринесе развију поузданијег праћења аерозагађења  честицама на територији Новог Сада.

---

[1] https://vidis-project.org/index.php/2023/05/17/vidis-summer-school-2023/

[2] https://vidis-project.org/index.php/about/vidis-synergistic-projects/